|
|
 |
Njoj...
Ti koja imas ruke nevinije
Ti koja imas ruke nevinije od mojih
i koja si mudra kao bezbriznost,
ti koja umijes s njegova cela citati
bolje od mene njegovu samocu,
i koja otklanjas spore sijenke
kolebanja s njegova lica
kao sto proljetni vjetar otklanja
sjene oblaka koje plove nad brijegom...
Ako tvoj zagrljaj hrabri srce
i tvoja bedra zaustavljaju bol,
ako je tvoje ime pocinak
njegovim mislima, i tvoje grlo
hladovina njegovu lezaju,
i noc tvojega glasa vocnjak
jos nedodirnut olujama...
Onda ostani pokraj njega
i budi poboznija od sviju
koje su ga ljubile prije tebe...
Ja ne docekah najljepse doba
njegove muskosti.Njegovu plodnost
ne primih u svoja njedra.
Ja necu nikad voditi za ruku
njegovu djecu.I price koje za njih
davno pripremih
mozda cu ispricati placuci
malim ubogim medvjedima
ostavljenim u crnoj sumi.
Ti koja imas ruke nevinije od mojih,
budi blaga njegovu snu
koji je ostao bezazlen.
Ali mi dopusti da vidim njegovo lice
dok na njega budu silazile nepoznate godine.
I reci mi katkad nesto o njemu
da ne moram pitati strance
koji mi se cude, i susjede
koji zale moju strpljivost.
Ti koja imas ruke nevinije od mojih
ostani kraj njegova uzglavlja
i budi blaga njegovu snu!
Vesna Parun
 |
|
|
|
|
|
|
Pratite me?Ok...patim od manije gonjenja.Priznajem,tripujem ponekada samo tako i bila bi laz kada bih rekla da su biljcice uvek odgovorne za takvo ponasanje. Tu ste jer hocete da znate nesto o meni.Hrabro nema sta.Pomalo ludo...ali hrabro.
`` Sjecam se prve recen`ce iz prirucnika :priroda sve radi sama.De popij malo pa da pocnemo!``
Hemisfera u kosi
Dopusti mi da udishem dugo ,dugo,
miris tvojih kosa,
da uronim u njih svoje lice
kao sto zedan uranja glavu u vodu izvora
i da masem njima
kao mirisljavom maramicom
istresajuci iz njih uspomene.
Kad bi samo mogla znati sta sve vidim
sta sve osecam
sta sve cujem u tvojim kosama
moja dusha lebdi na mirisima
kao sto dusha drugih lebdi na muzici.
Tvoje kose kriju ceo jedan svet
pun jedara i jarbola,
u njima leze velika mora
ciji me monsuni nose prema
blazenim podnebljima
gde je prostor plavetniji i dublji
gde je vazduh mirisljav
od plodova lisca i ljudske puti
U okeanu tvojih kosa
nazirem luku
punu tuznih pesama
krepkih ljudi
svih nacija
ladja svih oblika
koje ocrtavaju svoju tananu slozenu arhitekturu
na beskrajnom nebu
gde pociva vecna toplota.
U milovanju tvojih kosa
ponovo nalazim malaksalu tugu
dugih casova
provedenih na divanu
u kabini neke lepe ladje
koju jedva primetno ljulja zanjihana voda bure
izmedju saksija sa cvecem
i praznih posuda iz kojih struji svezina
u toplom domu tvojih kosa
udisem miris duvana izmesan s' opijumom,secerom
u noci tvojih kosa vidim
blistavo plavetnilo tropskog neba.
U maljavim pribezjima tvojih kosa
opijam se mirisima sacinjenim od sumske smole ,mosusa i kokosovog ulja.
Dopusti mi da ujedam
tvoje crne teske pletenice,
Kada grickam tvoje gipke i nepokorne kose
cini mi se da jedem uspomene...
Charles Baudelaire
|
|
|
|
|
|
L'automne
Un cheval s`ecroule au milieu d'une allee
les feuilles tombent sur lui
Notre amour frisonne
Et le soleil aussi.
Jacques Prevert |
|
|
