|
|
Nikad procitana pesma
Nisi mi verovao kada sam cutala
i tada su moje usne zaboravile sve reci.
Uzalud sam vetar molila
u svoje okrilje da uzme te
I meni pospanog pred zoru donese
rumenog i toplog od sna.
Da su sve moje misli bili zdralovi
Jato pod tvojim prozorom belinom svojom bi nagovestilo
Pocetak moje ispovesti
Koja kao objava rata ostavlja tisinu da se postara o svemu
Poput umorne majke ostavljene da se stara o deci.
Da si me samo zeleo cuti
Znao bi da sam te krisom gledala dok si se svlacio
Toplo svetlo male svetiljke na tvojim grudima
Ostavljalo je trag na mom telu
I ja krvarih obilno tvojom krvlju
Znajuc` da necu moci precutati
kada ti glas zadrhti u slabosti
Tom odrazu tuge u pijanoj noci.
Voleo si da se smejes ubedjujuci me kako su moji izbori pogresni
I dok si me pobedjivao u sahu
Kralj i kraljica nikada ne bi ostajali zajedno na tabli
Osmeh je skrivao silinu moje ceznje
Kao okean koji je skrivao snove morskih konjica
U svojim plavetnim dubinama
cuvajuci i sve one izgubljene pesme
Mrtvih kapetana i njihove posade i
velika blaga drugima neznana
Zauvek trazena,zauvek sanjana.
Krivo su srastali
Tvoje oci i moji snovi
Hladno secivo na toploj kozi
Kao mucno poradjanje istine
carski rez u kom se otvara sasvim novi svet
I dve tri reci,za visnje cvet
U mojoj sobi ti
Kao nesto za sto vredi ziveti
Jer zivot zahteva hrabrost Jovanke Orleanke
Ti nisi bio samo beskonacno dalek izvor nesrece ovog sveta
Jer nesreca je nastala u jednoj tvojoj suzi
Ahilova peto mog postojanja
Bio si odjek svih mojih stremljenja
za sve dane tragicnog bitisanja.
Kao a u abecedi zivljenja
Ti si naceo kolac gorcine
Koji umesih za crne dane
Kristalno jasna zvezdo daleka
Bio si nesto na sto se ceka
Rec trazena,za stihove probrane.
Rasterah sve strepnje,sve boli
Cista ti pridjoh i zivot ti dadoh
Prosto,kao zednom casu vode
Da te napojim ljubavlju htedoh
Kad u tisini
Na kamenu zrtvenom
Istinu spoznadoh.
I preklinjah Boga
Vid sto mi dade
Da procitam reci tog poslednjeg cina
Proguta me zatim gusta, teska tmina
I otrov tad poce venama da kola.
Sada cutim
jer cutim o tebi
Seno harlekina
Tvoja dusa setna
Moja pisma cita
Vetru u daljini tragove sto brise
Neka javi svima,
Bilo sto je bilo ,nece biti nikad
Nece biti vise.
ITB
2001-03-11
*****
Poklonih se u tisini
Na toj sceni mesta za mene vise nije bilo
I moje ime, sinonim za nesto sjajno
Nesto sveto I tebi vazno
Nekada davno je bilo
A danas,danas
Nije ni bitno
I bila sam poput zimskog jutra
Kad vetar pomete sav sneg sa puta
Vrtlozna,nemirna a tako hladna
I bilo me briga za danas ,juce,sutra
Za sve noci,za sva jutra.
Niko te nije poznavao
U zadnjem kupeu
Na sedistu do prozora
Sem neke daleke snezne sfinge koja se topila.
Danas te ne poznajem
Kao sto ne poznajem tragove mrtvih
Kad ovom nasom zemljom hodaju
Oni tajne ne odaju
Ali nije ni bitno.
ITB
Je n`oserais
Sve ce to djavo uzet` pod svoje
Pred zoru
Pre prvih petlova
Kad sunce bledo okupa
Vrhove planinske
a travke snene i rosne
u tisini docekaju tvoje noge bose
Sve ce to djavo uzet` pod svoje i...
nikada ti necu reci
koliko se u istini tuge krije.
Idi andjele,
daleko ,ne osvrcuci se
ramena nek ti se gube u daljini
Idi i kamenu koji nadjes uz cestu
pricaj kao sto bi pricao meni
i on ce te voleti vise.
Idi andjele,
idi
i kad se umoris od puta
ne gledaj nikada iza sebe
senku da mi ne ugledas,
ne osvrci se...
I glas kad mi cujes
u gradskoj vrevi
ne zastani vec produzi
U kapi kise moju dusu ako osetis
ne dopusti joj usne da ti dotakne
Gorcinu da ne okusis
I osmehni se,
Osmehni se t a k o da vreme zastane
da se zvezde zakikocu
I neke daleke snezne sfinge otope
A mesec u casi vode zagrcne...
I tada mi oprosti
ali nikada, n i k a d a se ne osvrci
Ne osvrci se andjele
Jer sve ce to djavo uzet` pod svoje.
ITB
Parfois tu tombes,
Dans ce trou de silence
Creusé par ton propre orgeuil
Et je sais à ce que tu penses je sais.
Je traine sur le sable
Dans notre camp d`humiliation
Et sans aucune exageration
Sans aucune pretexte
Le coeur vidé de toute recette
Je te previens
Tu vois mes mains?
Elles ont creusées sans arrêt la terre
En faisant la paix et la guerre
Elles ont parcouru ton corps
Et sache,même les yeux vides
Je saurai trouver le chemin
Et je brule
Condamnée à repeter les mêmes mots :
Tu regnais et tu reignes en moiet la flamme
Qui me brule est ton royaume.
ITB
Iskinut iz grudi
Kao list sa stabla cutnje
da ne prekine san
uzdah je ka zemlji padao.
I tada, ispod tvojih stopala
Reka se rodila
Ti si spavao
I vetar je spavao
A ja sam bdela
U vazduhu iscekivalako zna sta.
Nasade kestena da vidim poslednji put pozeleh
I tvoje usne boje krvi ranjenog bika koji pada na zemlju gledajuci matadora koji likuje
poslednji put osetih
I zemlja je drhtava pod mojim nogama bezala
tvoje usne boje krvi ranjenog bika koji pada na zemlju
Bile su deo mog malog okeana
presahlog okeana zelja
I isli smo tako,jedno uz drugo
Bez reci
Ko zna o cemu si razmisljao
Dok je mene pristiskao onaj cudan osecaj
Svetao a ostar
Kao zrno tuge u ocima pajaca
Koji se klanja poslednji put te veceri
Istina je bila tu, utkana u kestenove
I sve je mirisalo na jesen,na zemlju,na tebe
Cutao si i ja nisam imala nista da ti kazem
Sve si vec predosecao
Postalo je hladno,pocela je kisa
I cinilo mi se da si je groznicavo iscekivao...
Tisina mi je zasmetala u jednom trenutku
promrmljala sam nesto o tome kako mrzim kisu
zabacila glavu i uvezala kosu
i pozelela da te vise nikada ne vidim.
ITB
Pogledaj sada dobro
U snegu upamti tragove
I svoj korak pazljivo usmeri
Proracunaj,izmeri,
onako
Kao sto meris ljubav
Na kasicicu
Kao lek
Bolesnom srcu
I san beskrajni ne prekini
Kad odlucs da ponovis svoju tacku
I nebeska tela razmestis
Kao sto bi promenio mesto kauca u sobi
Tako lako
Podigni pogled
I razmotaj njime kozu zivota
Koja pokriva
Usnule zvezde i kazi sebi
Da su zemaljske stvari samo
Prevara za siromasni egzil duha
Nesreca za slucajne prolaznike
I znaj, istine se plase samo oni
Koji grcevito drze vecnost.
ITB
Znam,
Sta ces reci
Kako,kada
Gde ces zamucnuti,koju ces rec slucajno progutati
Sve znam
Jasno mi je sada
Znam i kako zurno uz stube ides
Dvadeset i jedan stepenik do mog praga
Znam i kako cipele obrises
I kako ces da me pogledas kada nesto zabrljas
Kada ces reci :``Da draga.``
Znam kada ces se nasmejati,znam i sta te ljuti,
I gde je granica koju ne smem preci
Na kom boku spavas
I da je za sve kriv neko treci.
Ehh taj neko treci...
ITB
Guta me tama
Iz tvojih ociju plasi me hladnoca stranca
I pitam se da li su i tebi
Cudni ti nasi slucajni susreti
Pred pozoristem, u devet
Bas kao nekada
opet igramo ruski rulet
dusama,ne zivotima
Omiljenim zalogom djavola
Koji se smeju do neba na sav glas
Prilazis mi , senka ti je duga
Pruzas mi ruku,predstavljas mi druga
I ja znam sta ce te pitati kada nastavimo
svako svojim putem
U ocima na tankoj niti visi mi suza
U tvojima vise niceg nema
Na petrovaradinskoj tvrdjavi nosio si me krkace
Smejali smo se kao deca
Bilo je hladno tih dana
U tvom meni prevelikom dzemperu bilo je toplo
U tvom zagrljaju jos toplije
Ljubila sam te
Dok se Dunav polako gegao k`o
beli gusan na salasu tvoje bake
Pisah ti pisma na salvetama
Najkraca pisma na svetu
Pisma od tri reci na nekim stranim jezicima
Koja si cuvao tako pazljivo
``Ne budi dete Dragana
Dunav je hladan u ovo doba godine
Dobices upalu pluca
Podji samnom,veceras ne treba ostati dugo na ulicama
Noc je hladna ,gle cak su se I zvezde skrile u krosnji duda da se zagreju
Ne,ne znas ti Dragana
Ne znas u koliko sazvezda ja pronalazim tvoje ime kada nisi pored mene
I kako tvoj smeh leci svaki moj bol``
Danas,moje ime tesko prelazi preko tvojih usana
Saplice se o miris minulih studentskih dana
Ulica Gavrila Principa broj 5
Tvog toplog a meni prevelikog dzempera
I zvezda u krosnji dudova
Molim te,
nemoj mi prici
onako reda radi
Zaboravi Petre,
Zaboravi Zvoncicu koja ti je senku za stopala zasila
A zatim se u nju pretvorila
Samo da bi te zauvek pratila gde god bio.
|
|
|