Ova rec sto na usni mi stoji

Bez prizvuka losih misli

Kliznuce na papir

I onda :

U toploj pospanoj noci

Dok svetiljka mutna na uglu ulice skilji

ko pospan vojnik sto budan sanja na strazi

Smocicu snage da ti kazem :

Divila sam ti se.

Moje godine kaskale su za tvojima

I govorio si da one

krijuc u sebi zrna istine

Umeju krila poput golubice

Rasiriti i put neba se vinuti

A onda se sa visine stmoglaviti

U poslednji tren pred tlom zaustaviti

lepotom svojom oci posmatraca zaslepiti

I vecno boleti

A ja znadoh

da uzalud cekam

Malu belu zastavu

U znak predaje da podignes i kazes

Da se u vinskom talogu ne krije se istina

Sto svest pospanu probudi

al`cekah.

Moje godine kaskale su za tvojima

I nisi hteo il` nisi smeo

Njih da okusis

Vecito se krijuci iza pravila

Ja nisam znala cega si se plasio

I zasto ti nije smetalo

da nocu prazninu zagrlis

I u tami sletiste za snove na dlanu svom sagradis

A u mrezu paucju upletes pricu.

Onda ti je dosadilo

Moje igre su te zamarale, otisao si

Odnevsi sve reci i par stihova

Teski zimski kaput

Na desnom rukavu propaljen cigarom

I svetlost iz mojih ociju

A moje godine kaskale su za tvojima.

Taj dan je bio najduzi u godini

Okrznut na vrhu

K`o kmetova glava secera

A dovoljno celovit da svedoci o pijanstvu u bledo rano jutro

O vinu sto govori crvenim dijalektom muskarca, zene i djavola

I jaca pomamnost srece

Ili tezinu bola.

Bio je kao cekanje napada

Pred zoru se daleko slabije brani

Banalan u svojoj gluvosti poput nekih aleksandrinaca

I hladan poput kamena na kog se noga umorna uvek saplete.

Taj dan je bio najduzi u godini

Trebao je tisinu kao provaliju da premosti

A doneo je samo boju zla u glasu mog oca

njegove ruke na kojima je vreme ostavljalo bakarne tragove

I providnu zmijsku kosuljicu tvoje duse

Koju si ostavio kao los poklon za put.

ITB

Dugo je bilo cekanje

I sve je sad reseno

Torbe spakovane mesta ne ostavljaju nekoj novoj odluci.

Zna

Brat ce umreti u ratu

Mati od tuge

Otac od pica

Sestra na porodjaju

Baba od starosti

Djed od srca

A on

On ce ziveti

I onda ce se jednoga dana vratiti

Niko ga nece docekati

Niko ga nece prepoznati

Rucak mu ponuditi

Kosulje ispeglati

Rakiju izneti

Po ramenu potapsati

Ulice ce biti strane

Postace nekako manje

I put od kuce do stanice bice kraci

Ili ce mu to noge biti nesto duze

Iz kuce ce korov rasti

Il`mozda jabuka

Jabuka bas na mestu gde se nalazilo uzglavlje njegova kreveta

I ulica ce ostati bez imena

Bez mirisa

Bez secanja

Brat ce umreti u ratu

Mati od tuge

Otac od pica

Sestra na porodjaju

Baba od starosti

Djed od srca

On ce stisnuti zube

Kupiti svece

Zna vec kako to ide

Gore za zive

Dole za mrtve

I jednu po jednu

Polako

Bez zurbe

Kao sto osudjenik na smrt poslednju cigaretu

Eto,bas tako

Tako ce i on

Svecu svaku

Jednu po jednu

Zapaliti

I dole postaviti

A onda se vratiti

Negde tamo daleko

Da dovrsi ono sto je rodjenjem zapoceto.

ITB

Da bih u zoru nasla spokoj ravnice

Sto merit`se moze samo sa imenom tvojim izgovorenim u polutami

I mracne napacene ulice Montreala nisu bile tamnije od moje duse

A krv iz presecenih vena kurve nije mogla da ugasi zedj moju

Za tobom

I ne pih je,zato

Celu bojzu noc hodala sam

Mrtvi,premrtvi parkovi

I ja

I noc,duga,preduga

i duga linija horizonta

i uz  nju tvoje oci u kojima se nocas odomacilo moje nebo